Eddie the Eagle

[fil]

Nemam pojma kakav je film al jedva cekam da ga pogledam. Preprucam svim ljubiteljima skijaskih skokova a pogotovo onih mladih jer rijec je o jednom od najpoznatijih skijaskih skakaca u povijesti. Nema veze s kladenjem al..

http://m.imdb.com/title/tt1083452/

[Celt]

Odgledao, nije los kao uostalom i većina filmova zasnovana na istinitim dogadjajima... 

[Celt]

U dobrom duhu ovog filma želeo bi da podelim neke osnovne informacije koje mogu još više približiti ovaj fantastični sport ljudima sa našeg podneblja.

 

Skakaonice Svetskog Kupa se po mogućoj dužini skoka dele na male (K-90), velike (K-120) i letaonice (K-200). U Svetskom Kupu ubedljivo najviše se skače sa velikih skakaonica. Kalkulaciona tačka (K) je daljina koju bi prosečan takmičar trebao da dosegne i ona donosi 60 poena (120 na letaonicama). Svaki metar duže ili kraće se obračunava ekstra poenima gde je svaki metar jednak 1,2 (za letaonice) 1,8 (za velike skakaonice) i 2 poena (za male skakaonice). Kada gledate prenos tu K tačku ćete videti u obliku crvene linije gde se većina skakača prizemljuje, a dalja crvena linija obeležava veličinu skakaonice.

 

Već sam rekao kako se dobijaju bodovi na ostvarenu dužinu, a bodovi na stil se dobijaju na osnovu nekoliko kriterijuma (odskok, tehnika leta, doskok). Kada se odskoči najbitnije je što pre zauzeti "V" položaj, s' repovima skija skupljenim a vrhovima odvojenim, zbog aerodinamike (brzo i precizno stupanje u takav položaj je presudan jer se na zaletištu dolazi i do brzina preko 90km/h), držati dobar balans tokom leta (održati opasne bočne nalete vetra i zadržati miran položaj) i doskočiti "telemark" (jedna noga sa savijenim kolenom položenim na skiju - druga opružena unazad). Pet sudija mogu dati najveću maksimalnu ocenu od 20 poena, ali u zbir poena ulaze tri srednje ocene (najveća i najmanja ocena se brišu).

 

Pored bodova na dužinu i na stil, tu su i bodovi na vetar. U zavisnosti od pravca i jačine vetra moguća je promena dužine zaletišta što se izražava u bodovima. Takodje pri svakom skoku se dodaju ili oduzimaju bodovi prema trenutnim uslovima vetra. Tako dobijamo potpuno fer borbu u ovom sportu, npr moguće je da takmičar koji je skočio 5m duže od rivala izgubi duel zbog dosta boljih vremenskih uslova. 

 

Rang ispod Svetskog Kupa je Kontinentalni Kup (skače se sa malih i velikih skakaonica), a još jedan rang ispod je FIS Kup (skače se samo sa malih skakaonica), pa FIS Rejs i Alpski Kup. Dobrim rezultatima u tim natjecanjima takmičari (juniori) dolaze do prilike da se bore za mesto u nacionalnoj ekipi za Svetski Kup.  Pre početka Svetskog kupa održava se Letnji Grand Prix koji sadrži 10ak natjecanja na plastičnim podlogama kao pripremni period pred zvaničnu sezonu. Što se tiče Svetskih letaonica (kojih ima samo pet na svetu), na njima takmičari dostižu brzinu do 130km/h, lete do devet sekundi i do devet metara visoko od tla. Svetsko Prvenstvo se održava svake neparne godine, a zimska Olimpijada svake četvrte. 

 

Na trening serijama može, a i ne mora skakati svaki učesnik, dok 10 najbolje rangiranih u generalnom poretku prolaze kvalifikacije bez obzira na rezultat. Na zvaničnom natjecanju pored tih top 10 se pojavljuje još 40 (30 za ski letove) koji su bili najbolji u kvalama. U finale ide 30 najboljih iz prve zvanične runde. Pobednik dobija 100 poena, drugi 80, treći 60... trideseti dobija 1 poen. Za ekipna natjecanja kojih ima svega 5 ili 6 po sezoni, najbolja selekcija (sa četiri skakača) dobija 400 poena, druga  350... osma 50 poena.  

 

Tako na kraju sezone imamo pobednike u više kategorija: Novogodišnja turneja, Norveška turneja (od ove godine), Ski Letovi, Kup Nacija, ali Svetski Kup je ono što sve to objedinjuje i daje konačnog pobednika. Ne znam da li treba da vas podsetim da je (slobodno mogu reći) naš Peter Prevc potukao sve rekorde prošle sezone i da je apsolutno jedini favorit za nastupajuću. Nadam se da ćemo zajedno uživati u zimskim čarolijama i usput zaraditi neku lovu...